VAZNO!!!

UDRUŽENJE LIKOVNIH UMETNIKA SRBIJE

UMETNIČKI PAVILJON '' CVIJETA ZUZORIĆ ''

Mali Kalemegdan 1, Beograd

DOPUNA NOVOG STATUTA ULUS-a I PREDLOG TEKSTA

ZA DOBIJANJE STATUSA REPREZENTATIVNIOG UDRUŽENJA

UDRUŽENJE LIKOVNIH UMETNIKA SRBIJE

1919-2010

Udruženje likovnih umetnika Srbije je najznačajnija asocijacija umetnika u našoj zemlji

koje okuplja i profesionalno organizuje preko dve ipo hiljade članova.Osnovano je

15.novembra 1919.god. ali je u stvari nastavilo delovanje prvog profesionalnog

'' Udruženja srpskih umetnika za plastične umetnosti i muziku '' kako je zvanično postojalo u Beogradu još 1898.godine.Osnivanje ove staleške organizacije likovnih umetnika u velikoj meri je uticalo na kontinuirani razvoj umetničkog života u Beogradu i Srbiji.

Sadašnji naziv Udruženje likovnuih umetnika Srbije ili skraćeno ULUS dobilo je posle drugog svetskog rata.Za devedeset godina svog delovanja Udruženje istrajava

radeći neprestano i paralelno na unapređenju likovnog života, popularisanju umetnosti

kao i profesionalnoj zaštiti članstva.Važno je istaći da su svi značajniji umetnici u Srbiji u

20. veku bili članovi Udruženja .

Prvi predsednik i jedan od osnivača Udruženja bio je slikar Uroš Predić.

UMETNIČKI PAVILJON '' CVIJETA ZUZORIĆ ''

Udruženje prijatelja umetnosti ''Cvijet Zuzorić'' osnovano je 1922.godine na inicijativu Branislava Nušića.Osnovni cilj Udruženja je bio , kako je stajalo u pravilima , da se

''širi interes za umetnost i stvara uslove za njen napredak i razvitak u našem narodu''

Udruženje prijatela umetnosti ''Cvijeta Zuzorić'' je imalo tri sekcije: za književnost, muziku,i likovnu umetnost i za svaku je postojao odbor i žiri.Na planu likovnih umetnosti Udruženje je razvilo široku aktivnost, tako da je umetnički život između dva rata na različite načine bio vezan za ovo udruženje.Godine 1928 Udruženje je ispunilo jedan od osnovnih zadataka kada je od dobrotvornih priloga izgradilo umetnički paviljon na Kalemegdanu, po projektima arh.Branislava Kojića. Prva izlagačka sezona bila je 1928/9.GODINA.Drugi svetski rat prekinuo je aktivnost ''Cvijete Zuzorić'' , rad Paviljona je obnovjen 1945. godine i dat je na upravu ULUS-u.

Od svog osnivanja u Paviljonu se svake godine organizuju izložbe i druge manifeastacije koje svojim sadržajem , karakterom i načinom predstavljanja doprinose razvoju likovne kulture

.

Sve pozitivne težnje i napore više generacija umetnika moguće je dovesti u pitanje samo jednom jedinom tačkom koja vitalno određuje pravila funkcionisanja Udruženja. U predlogu novog Statuta ULUS-a postoji odrednica koja određuje je da Upravni odbor imenuje Statutarnu komisiju.Prilikom prikuplanja predloga od članova ULUS-a za izmene i dopune Statuta imali smo predlog da Upravni odbor odmah isključuje člana ULUS-a iz Udruženja ako nije izmirio svoju obaveze plaćanja članarine duže od dve godine, što je Statutarna komisija redefinisala i donela celishodno rešenje koje će možda na efikasniji način rešiiti taj problem.

Drugi predlog je bio upravo taj da Upravni odbor imenuje članove i određuje rad Satutarne komisije i u odnosu na izvršenje naloga Upravnog odbora koje Statutarna komisija treba da sprovodi vršio bi se opoziv članova Statutarne komisije Ako uzmemo u obzir da je kvorum za rad sekcija i funkcionisanje Skupštine ULUS-a sveden na minimum jasno je da Statut ULUS-a na taj način postaje tekst bez ikakvog značaja koji bi bio ptrepušten egzibicionizmu malog broja članova ULUS-a.Takvu mogućnost Statutarna komisija je detaljno ispitala i analizirala i taj predlog nije prihvaćen u konačnom tekstu predloga nacrta Statuta ULUS-a koji je sačinjen od strane pravnika i Statutarne komisije .

.U kontekstu javne rasprave mislimo da je neophodno da svi članovi ULUS-a treba da se upoznaju sa navedenim rešenjima i da se izjasne za koju su opciju i da li uopšte prihvataju ponuđene mogućnosti koje samo prividno olakšavaju rad ULUS-a.

Ako je najveće dostignuće i jedina suštinska promena postojećeg Statuta ULUS-a isuviše laka mogućnost promene istog tu činjenicu svakako ne treba isticati i glorifikovati ..

Taj postupak u nameri poboljšanja rada i bržeg menajanja Statuta svakako je genijalna zamisao. Svaki član Udruženja bi mogao da menja slovo našeg internog ustava lagano i bez napora i najzad taj predlog je u kontekstu ineraktivne umetnosti jer otvara mogućnost da svi članovi ULUS-a kreativno participiraju u stvaranu uslova za rad a da nije potreban veliki broj članova Udruženja za usvajanje na Skupštini takvog novog Statuta ULUS-a. Ponovljena Skupština nema obavezni kvorum tako da Upravni odbor koji je predložio izmene Statuta može na toj Skupštini i da usvoji predloženi tekst sasvim legitimno. Javna rasprava po postojećem Statutu mora da zadovolji zahtev za potpunu informisanost članova i preko biltena ..Realizacijom ovog pristupa bila bi ispunjena Statutom predviđena obaveza o informisanju svih članova ULUS-a o bitnim promenama koje određuju nihove vitalne interese. U tom slučaju niko ne može da kaže da nije bio obavešten i da je doveden pred svršen čin , na Skupštini ULUS-a. Liberalna opcija predloga prezentira mogućnost da se kroz neku buduću laku promenu Statuta na Skupštini ULUS-a bira predsednik Udruženja i da on imenuje članove Upravnog odbora po svom nahođenju ..

Krug bi bio zatvoren a sistem odlučivanja autokratski centralizovan.Participiranje sekcija u radu Upravnog odbora preko svojih predstavnika bi definisao pojedinac , Skupština ULUS-a svedena na verifikacionu komisiju.a potvrda tih odluka tražila bi ponovno sazivanje nove Skupštine.Takvo ponuđeno rešenje ne pomaže jednostavnijem funkcionisanju ULUS-a već dodatno komplikuje i manipulativno otežava i ovako složenu proceduru.

Mislimo da je predlog da se Statutarna komisija bira na Skupštini kao i do sad pravo rešenje ali da se poboljša njen rad tako što će Statutarna komisija samo prikupljati aplicirani materijal i prosleđivati ga timu eksperata koj će da obradi ponuđeni tekst Statutarna komisija bi trebalo samo da nadgleda taj proces i da u bliskoj saradnji sa Upravnim odborom radi u intersu svih članova Udruženja.

Prvi deo teksta koji sam citirao gde je obrađen istorijat Udruženja predstavlja dobar egzemplar kako i na koji način treba napisati pismo za dobijanje statusa reprezentativnosti udruženaja a autor je Natalija Cerović viši kustos i istoričar umetnosti,a svakalo bi trebalo da se deo tog istorijata ugradi u temelj novog Statuta ULUS-a.

Velika pobeda svih aktivnih članova ULUS-a što smo najzad dobili rešenje o trajnom korišćenju paviljona.Ta tematika je bila aktuelna još za vreme kada je Miško Petrović bio predsednik Upravnog odbora .Nadgledao sam rad Upravnog odbora dve godine u svojstvu podpredsenika Nadzornog odbora i tada predlagao više puta , da klub Cvijeta mora da ima prvenstveno umetničku aktivnost i da postane izložbeni alternativni prostor.

.Pisani trag o izloženom predlogu postoji u zapisnicima iz tog vremena a za navedenu inicijativu nisam dobio podršku ali danas je to realnost prvenstveno zahvaljujući današnjem Upravnom odboru koji je uz istovremenu akciju Slikarske sekcije sproveo plan u delo.Rezultat te saradnje ja da imamo rešenje o korišćenju paviljona ''Cvijeta Zuzorić''na neograničeno vreme.

Biranje članova Statutarne komisije bi trebalo da se vrši na Skupštini ULUS-a , jer taj postojeći princip dugoročno obezbeđuje pravilno funkcionisanje ULUS-a. .

S poštovanjem: predsednik Statutarne komisije

Goran Ostojić Vid